Zmaj od Noćaja

Đurđija Petrović, junakinja romana „Lužanjska hronika“,
rođena je sestra ustaničkog vojvode Stojana Čupića – Zmaja od Noćaja.

Stojan Cupic
Stojan Čupić

Ovaj znameniti srpski vojvoda je rođen u Pivi, stara Hercegovina, kao Stojan Dobrilović oko 1865. godine. U jednom od turskih upada ginu njegovi roditelji. Sa sestrama, Đurđijom (kasnije se udala u selo Radenković za Petra Petrovića, a nakon njegove pogibije u bici na Ravnju 1813. Đurđija se seli na planinu Cer, što je i tema ovoga romana), Katom i Stanom, Stojan prelazi u Mačvu. Naseljavaju se u Salašu Crnobarskom, gde Stojan kod nepoznatog učitelja uči pisanje. Naočit, mlad i marljiv privlači pažnju okoline, a posebno bogatog trgovca Strahinje Čupića koji odlučuje da ga usini.
Stojan se ženi, a poočimovo bogatstvo uspeva da višestruko poveća. Važio je za jednog od najuglednijih mačvanskih trgovaca. Na početku Prvog srpskog ustanka se susreće sa Karađorđem, koji mu daje zadatak da pobuni Mačvane protiv turskih dahija. Već u prvoj borbi kod Zasavice se istakao svojom snalažljivošću. Ovu slavu potvrđuje i napad na Mačvansku Mitrovicu u kojem Stojan Čupić sa svojim odredom uspeva da se izbori sa znatno brojnijom posadom turskog hana.
Stojan Čupić je 1805. godine od Karađorđa postavljen za mačvanskog vojvodu, to potvrđuje i ustanički skup u Bogatiću.
Najznačajnija Čupićeva ratna godina je 1806. Svojom domišljatošću uspeva da prevari Turke prilikom pregovora, a u bici na Mišaru je jedan od istaknutih srpskih komandanata. Tokom narednih ustaničkih godina učestvuje u nizu okršaja, borbi i upada u Bosnu, kao i u čuvenoj bici kod Loznice 1811.
Kraj Prvog ustanka obeležava bitka na Ravnju (opisana u romanu „Lužanjska hronika“), posle koje Stojan Čupić prelazi u Srem. Vraća se u Srbiju 1815. godine kada dobija instrukciju od Miloša Obrenovića da ponovo podigne ustanak.
Postoje dve verzije Stojanovog kraja. Po jednoj ga Turcima predaju bogati srpski trgovci, koji su gajili omrazu prema Čupiću i protivili se novom ustanku. Po onoj drugoj verziji nalogodavac Čupićeve predaje Turcima je bio Miloš Obrenović, koji se plašio Čupićeve popularnosti u narodu. Kako god bilo, Stojan je uhvaćen na prevaru i odveden u tamnicu u Zvornik. Posle mesec dana teških mučenja, zadavljen je gajtanom.
Stojan Čupić je od strane savremenika ostao upamćen kao čovek visokog rasta i atletske konstitucije. Ono što ga je izdvajalo od drugih je bio izuzetni retorski talenat, pa je znao da dugo i nadahnuto govori na ustaničkim skupštinama i skupovima. Sudio je pošteno i obazrivo prema sirotinji. Njegove vojne vrline i snalažljivost su bili nadaleko čuveni, pa je zbog njih dobio nadimak Zmaj od Noćaja.
Imao je troje dece. Njegov najpoznatiji potomak Nikola Čupić je bio konstruktor ratnog naoružanja. Umro je u 34 godini ostavljajući zaveštanje da se od njegove imovine osnuje Čupućeva zadužbina koja je izdavala znameniti Godišnjak. Posle Nikoline smrti direktnih potomaka Stojana Čupića više nema.

Spomenik u Salasu Nocajskom, Vikipedija
Spomenik Stojanu Ćupiću, izvor Vikipedija

Zanimljiva je priča o grobu Stojana Čupića. On je po smaknuću od strane Turaka sahranjen u Zvorniku. Srpska crkva je početkom dvadesetog veka prodala imanje na kojem se nalazilo Čupićevo grobno mesto porodici Hamzić pod uslovom da se brinu o grobu. Oni to i čine nekoliko decenija. Poslednji izdanak ove familije, sedamdesetogodišnji Safet, 1988. godine moli da se spomenik sa posmrtnim ostacima prenese u Srbiju, jer više niko neće moći da se brine o grobu nakon njegove smrti. To je i učinjeno, pa Stojan Čupić sada počiva pored crkve u Noćaju.
Stojanu Čupiću je u Noćaju podignut spomenik, a ulice Zmaja od Noćaja postoje u nekoliko gradova (Šabac, Niš, Zvornik…). Najznamentija je ona beogradska, koja se nalazi u najužem gradskom jezgru.
Još za života je Stojan Čupić postao književni junak. Opeva ga Filip Višnjić u nekoliko pesama iz ustaničkog ciklusa. Čuveni su stihovi iz pesme „Boj na Salašu“: „Od kako je gavran pocrnio, / Nije zmiju guja dočekala / Kano Čupić Memed-Kapetana / U široku polju salaškomu; / Ako li tko vjerovati neće, / Neka ide te očima vidi: / Znati će se turska kosturnica / Dokle teče sunca i Salaša!“ Vuk Stefanović Karadžić u svojim spisima o Prvom srpskom ustanku Stojana Čupića pored Veljka Petrovića smatra za najhrabrijeg vojvodu. O njegovom karakteru Vuk piše: „Čupić je bio junačina, hvališa, veseljak i prznica, čovek sklopljen od svega što je zapaljivo i eksplozivno.“
Zmaj od Noćaja je i junak nekoliko savremenih književnih dela (Boro Vujačić, Nikola Devura…). Posebno se izdvaja priča „Ulica Zmaja od Noćaja“ u zbirci „Dorćol“ proslavljene srpske spisateljice Svetlane Velmar-Janković. Ona o Čupiću piše: „Umeo je i da obrađuje zemlju, i da trguje, i da ratuje, i da zapoveda, i da, sjajno, govori na skupštinama. U pamćenju, ne samo njegovih savremenika, ostale su ove Karađorđeve reči: ‘Kojekude, ko mi nadgovori Čupića i natpiše Molera, daću što zatraži’“.
Stojan Čupić je ušao i u pop-kulturu. Poznati beogradski sastav „Bajaga i instruktori“ 2001. godine objavljuje album „Zmaj od Noćaja“ na kojem se nalazi istoimena pesma (možete je poslušati ovde).

Stojan Čupić još jednom postaje književni junak u romanu „Lužanjska hronika“. Kako je izgledalo njegovo detinjstvo i odrastanje, kakav je odnos imao sa sestrom Đurđijom, kako je tekla bitka na Ravnju i kakva je bila končina znamenitog Zmaja od Noćaja, možete saznati u ovom romanu.

Advertisements